Studije jasno pokazuju da vitamin D nesumnjivo čini kariku u lancu kompleksnih uzročnika koji doprinose imunološkom odgovoru. Stoga je praćenje koncentracije vitamina D u krvi i održavanje optimalnog statusa strategija ...
Bez sumnje, vitamin D je važan za snažan imunitet. Iako smo blagodeti tog sve popularnijeg vitamina godinama posmatrali kroz prizmu zaštite mineralne gustoće kostiju, danas znamo da se radi o moćnom antiinfektivnom nutrijentu
Istraživanje norveških naučnika objavljeno 2009. godine bavilo se upoređivanjem statusa vitamina D u populaciji i smrtnosti od gripa i pneumonije, na nivou od jedne godine i zadnje dve decenije 20. veka. U oba posmatrana razdoblja (1980.–1989. i 1990.–1999.), stopa smrtnosti bila je vrlo mala u razdoblju kada je status vitamina D bio na vrhuncu.
To ih je navelo na razmišljanje da su sezonske varijacije pojavnosti influence vezane za domaćina (čoveka), možda i više nego što utiču razlike u sojevima virusa iz godine u godinu. Čini se da je isti soj virusa prisutan u domaćinima tokom dužih razdoblja, tokom dve i više godina. Međutim, manifestacija bolesti ovisna je o slabljenju imunološog sistema domaćina. Stoga autori postavljaju hipotezu da je sezonska varijacija stope smrtnosti od gripa povezana sa sezonskim varijacijama statusa vitamina D.
Moćno delovanje “sunčanog” vitamina
Sunčanje za oporavak
Pre ere antibiotika, terapija tuberkuloze temeljila se na izlaganju bolesnika sunčevom zračenju u sanatorijima. Za pandemijski grip 1918. – 1919. zabeležena je ista strategija. Puno godina nakon toga otkriveno je da aktivni oblik vitamina D (1,25-dihidroksi vitamin D3) stimulira proizvodnju katelicidina koji imaju središnju ulogu u urođenoj imunosnoj odbrani.
Naime, smatra se da je povećana učestalost prehlada i upale pluća tokom zime, između ostalog, povezana i sa smanjenim izlaganjem sunčevoj svjetlosti. Posledično, smanjenim vrednostima aktivnog oblika vitamina D u krvi.
Manje vitamina D, više infektivnih bolesti
Naučne studije su ukazale na povezanost niskih koncentracija vitamina D i učestalosti više infektivnih bolesti. Naro;ito infekcija gornjeg respiratornog sistema te enteroviroza, ali i pneumonije, upale uha, denga groznice, hepatitisa B i C te HIV infekcije.
Temeljni mehanizam na kojem se temelji antiinfektivni učinak je uticaj na ekspresiju katelicidina i beta – defenzina 2 u fagocitima i stanicama epitela. Vitamin D pokazuje učinkovitost posebno u slučaju ovijenih virusa poput virusa influence i koronavirusa (koji poseduju lipidnu ovojnicu s izdancima na površini).
Uprkos jasnoj i dokumentiranoj povezanosti koncentracije vitamina D u krvi i pojavi respiratornih infekcija, još uvek nema dovoljno kvalitetnih istraživanja koja jednoglasno potvrđuju da suplementacija vitaminom D prevenira ili pomaže u izlečenju virusnih respiratornih infekcija.
Koristi suplementacije
Najveći broj istraživanja sproveden je na deci i adolescentima, a mnoga od njih su pokazala korist suplementacije. Nadomesna primena vitamina D u imunokompromitiranih bolesnika može smanjiti potrebu za primenom antibiotika te se kod ovih bolesnika preporučuje praćenje i korekcija lošeg statusa vitamina D. Pozitivni učinci suplementacije uočeni su i kod suplementacije obolelih od Crohnove bolesti u svrhu prevencije respiratornih infekcija.
Studije jasno pokazuju da vitamin D nesumnjivo čini kariku u lancu kompleksnih uzročnika koji doprinose imunološkom odgovoru. Stoga je praćenje koncentracije vitamina D u krvi i održavanje optimalnog statusa strategija koja možda može doprineti odbrani od infekcija respiratornog sistema. Posebno kod starijih osoba i bolesnika s brojnim drugim bolestima.
Možemo li povezati COVID-19 i vitamin D?
Temeljem dosadašnjih istraživanja možemo postaviti hipotezu kako dobar status vitamina D može smanjiti rizik virusnih epidemija i pandemija na više načina.
Adekvatan nivo vitamina D neupitno je važan za održanje mineralne gustoće kosti te mišićne mase i snage. Loš status vitamina D veže se uz maligne, kardiovaskularne, autoimune i neurološke bolesti te hronične respiratorne bolesti, dijabetes i hipertenziju. Upravo se ove bolesti povezuju s najvećim brojem smrtnih ishoda među oboljelima od COVID-19.
Rizične grupe u pandemiji COVID-19 su osobe starije dobi i bolesnici s hroničnim bolestima, upravo one grupe u kojima se beleže niske vrednosti vitamina D u krvi.
Nadalje, izbijanje epidemije dogodilo se u trenutku kad zbog sezonskih varijacija populacija ima najniže vrednosti vitamina D u krvi. Posebno rizična skupina u kojoj se beleži veća smrtnost i teži oblici bolesti su gojazne osobe. Kod gojaznih je nedostatak vitamina D posebno izražen jer se ovaj vitamin sekvestrira (pohranjuje) u masnom tkivu. Slična je situacija i s pušačima, a u ovoj skupini takođe se beleže prosečno niže vrijednosti vitamina D u krvi.
Važna karika u nizu
Na pitanje “Može li vitamin D osnažiti telo za borbu protiv virusnih respiratornih infekcija, gripa i infekcije virusom SARS-CoV-2?” nema sigurnog da/ne odgovora. Još uvek nema dovoljno naučnih studija koje pokazuju da je nadomesna primena vitamina D učinkovita strategija prevencije i terapije virusnih infekcija.
Ipak, uzmemo li u obzir sve dosadašnje spoznaje i činjenice, čini se da dodatna primena vitamina D ima smisla. Posebno kod rizičnih grupa poput osoba starije dobi i hroničnih bolesnika te osoba koje se ne izlažu sunčevoj svetlosti.
Osim u svrhu prevencije, primena vitamina D može biti korisna i za smanjenje stope smrtnosti od virusnih respiratornih infekcija, moguće uključujući i COVID-19. Osim toga, treba razmotriti primenu vitamina D kao adjuvansa za nove vakcine protiv virusa gripa, ali i drugih virusa. Vitamin D jedna je karika u nizu. Odgovorno ponašanje i jačanje imunološkog sistema prehranom te pametnim odabirom dodataka prehrani može doprineti odbrani od virusa.
