Simptomi niskog pritiska uključuju: slabost, umor, osećaj praznine u glavi, vrtoglavicu, oslabljenu koncentraciju, pomućenje vida, mučninu, ubrzano i plitko disanje, hladnu i bledu kožu i žeđ...
Hipertenzija ili visok pritisak jedna je od najraširenijih pošasti današnjice, dok je njena suprotnost, hipotenzija ili nizak pritisak, neopravdano zapostavljena.
Ko pati od visokog krvnog pritiska zavidi onima sa niskim pritiskom, no nizak pritisak iscrpljuje i ometa svakodnevne aktivnosti.
Nije opasan poput visokog pritisak, ali može biti jako neugodan. Kaže se da osobe sa niskim pritiskom žive dugo i loše. Krvni pritisak je snaga kojom krv pritišće na zidove arterija u dve faze otkucaja srca.
Sistolički (gornji) pritisak je onaj koji srce stvara kad pumpa krv kroz arterije. Dijastolički (donji) pritisak vredi dok srce miruje između dvaju otkucaja. Iako prihvatljiv pritisak varira između pojedinaca, normalne vrijednosti sistoličkog pritisak su od 115 do 120 mmHg, a dijastoličkog od 75 do 80 mm Hg. Vrednost 90/60 mmHg ili niža uglavnom se smatra niskim tlakom, iako nekima ne smeta. Vrednosti krvnog pritiska stalno variraju, čak i u kratkim vremenskim razmacima. Na to utiču položaj tela, ritam disanja, hrana, piće, lekovi i stres. Pritisak je uobičajeno najniži noću, a naglo se diže rano ujutro.
Ako je uzrok hipotenzije nejasan ili ne postoji specifična terapija, za povećanje vrednosti pritiska i ublažavanje tegoba preporučuje se svakodnevno uzimanje više vode, čajeva i sokova
Prepoznajte simptome
Simptomi niskog pritiska uključuju: slabost, umor, osećaj praznine u glavi, vrtoglavicu, oslabljenu koncentraciju, pomućenje vida, mučninu, ubrzano i plitko disanje, hladnu i bledu kožu i žeđ. Osim od kronično niskog pritiska, tegobe mogu nastati i od naglog pada pritiska. Na primer, padne li gornji pritisak sa 110 na 90, možete osetiti blagu vrtoglavicu ili kratkotrajnu nesvesticu, jer mozak iznenada ostaje bez dovoljno kiseonika. Mnogi ljudi podnose nizak pritisak bez većih tegoba. Imate li uobičajeno niske vrednosti sistoličkog i dijastoličkog pritiska, a dobro se osećate, dovoljne su povremene lekarske kontrole. Ako su simptomi hipotenzije učestali ili naglašeni, obratite se doktoru da biste povisili kvalitet života, a i zato što se iza niskog pritiska možda krije ozbiljnije stanje. Pratite stanje i beležite u kojim se situacijama javljaju simptomi.
Oblici i uzroci hipotenzije
Medicina poznaje nekoliko tipova hipotenzije. Pojava niskog pritiska nakon jela zove se postprandijalna hipotenzija. Pretežno zahvata starije, a posledica je navale krvi u organe probavnog sustava nakon jela. Posturalna ili ortostatska hipotenzija nastupa u stojećem stavu. Najčešće se javlja prilikom ustajanja, kad zbog promjene položaja i gravitacije deo krvi odlazi u donji deo tela. U tom se slučaju naglo zacrni pred očima i blago zavrti u glavi. Najbolje je da se dižete postepeno – prvo sednite, a onda ustanite. Posturalna hipotenzija češća je kod starijih ljudi i od nje pati petina starijih od 65 godina. Hipovolemijski šok najozbiljniji je oblik hipotenzije. To je nagao i intenzivan pad pritiska, zbog čega tkiva ostaju bez dovoljno kiseonika. Nastaje zbog obilnog krvarenja, anafilaktičkog šoka ili trovanja krvi. Zahteva neodgodivu lekarsku intervenciju radi očuvanja života.
Hipertenziju ili povišeni krvni pritisak možete imati godinama, a da pri tom nema simptoma. Upravo u tome leži njena najveća opasnost jer ako se ne leči, povećava rizik za pojavu srčanog i moždanog udara.
Nizak pritisak može biti posledica nekoliko zdravstvenih stanja, od banalnih do ozbiljnih:
- Dehidracija: Dovodi do niskog pritiska jer se zbog smanjene količine tečnosti smanjuje i volumen cirkulirajuće krvi. Može je izazvati smanjen unos ili prekomerni gubitak tečnosti.
- Trudnoća: Budući da se krvožilni sistem tokom trudnoće širi, krvni pritisak ima tendenciju snižavanja. U prve 24 nedelje gornji pritisak obično pada za deset, a donji za 15 milimetara žive. U pravilu, vrednosti se vraćaju na normalu nakon porođaja.
- Hormonalni poremećaji: Hipoaktivna ili hiperaktivna štitnjača s manjkom, odnosno viškom hormona štitnjače uzrokuju nizak pritisak.
- Srčane tegobe: Vrlo spor puls (bradikardija), srčani udar ili otkazivanje srca takođe mogu dovesti do niskog pritiska.
Ublažite tegobe
Ako je uzrok hipotenzije nejasan ili ne postoji specifična terapija, za povećanje vrednosti pritiska i ublažavanje tegoba preporučuje se svakodnevno uzimanje više vode, čajeva i sokova. Da biste se potakli na pijenje, jedite slaniju hranu i češće pregledavajte srce zbog mogućih neželjenih učinaka povećana unosa soli. Izbegavajte obilna jela, posebno ona bogata ugljenim hidratima; jedite više manjih, raznovrsnih obroka; uključite u jelovnik voće i povrće, peciva od integralnog brašna, ribu, krtu piletinu i puretinu. Probajte elastične kompresivne čarape, koje se preporučuju kod poremećaja venske cirkulacije jer sprečavaju zaostajanje krvi na periferiji tijela. Protiv niskog pritiska primjenjuje se i nekoliko lekova. Fludrokortizon povećava volumen krvi i pritisak, a midodrin je namenjen ublažavanju posturalne hipotenzije.
Kretanje potiče krvotok
Kod niskog pritiska preporučujemo redovno vežbanje radi bolje cirkulacije. Korisni su šetnja, plivanje, bicikliranje i druge aerobne vježbe. Izbegavajte vežbe s naglim promenama položaja tela i one u kojima je glava ispod nivoa srca. Iako pri ustajanju sila teža tera krv prema dole, telo to kompenzuje ubrzanim radom srca i sužavanjem krvnih žila, kako bi dovoljno krvi doprlo do mozga. Kod nekih ljudi kompenzacijski je mehanizam poremećen, što vodi do pada pritiska. Ostali uzroci niskog pritiska su adrenalna insuficijencija, nizak šećer u krvi, dijabetes zbog dehidracije uslijed pojačanog mokrenja, manjak vitamina B9 i B12, triciklički antidepresivi i Viagra.
