Vaš krvni pritisak se menja tokom dana - diže se i spušta, diže i spušta - jer njime upravlja Vaš cirkadijalni ritam. Polako se diže nekoliko sati pre nego što se probudite, vrhunac je u podnevnim satima, a najniži je dok spavate...
Znate da držanje krvnog pritiska pod kontrolom čini srce jakim - ali možda ne razumete šta je tačno krvni pritisak ili zašto je toliko važan.
Slede informacije i saveti kako biste obezbedili da Vaše srce bude u top formi.
OSNOVNE INFORMACIJE O KRVNOM PRITISKU
Dok krv putuje iz Vašeg srca ka svim ostalim delovima tela, ona pritiska zidove krvnih sudova - ta sila se naziva krvni pritisak. Kada ga izmerite, lekar ili medicinska sestra izgovore dva broja:
GORNJA VREDNOST je Vaš sistolički krvni pritisak koji predstavlja silu koja deluje na zidove Vaših arterija dok se srce steže da ispumpa krv. Tada je krvni pritisak na najvišem nivou.
DONJA VREDNOST je Vaš dijastolički pritisak, koji se javlja između otkucaja srca dok Vam se srce odmara da bi se spremilio za sledeće pumpanje krvi. Tada je krvni pritisak na na najnižem nivou.
PA ŠTA JE TU PREVISOKO?
Zvanično, 140/90 - ali svaka očitana vrednost preko 120/80 smatra se rizičnom i treba je pratiti.
1 u 3 - BROJ ODRASLIH SA VISOKIM KRVNIM PRITISKOM. ONO ŠTO JE JOŠ GORE, 20% NJIH ČAK NI NE ZNA DA IMAJU POVIŠEN PRITISAK.
VISOK PRITISAK NASPRAM NISKOG KRVNOG PRITISKA
Visoki krvni pritisak ili hipertenzija mogu se javiti kada se nakuplja plak u arterijama, što uzrokuje da se krv jačom silom potiskuje kroz sužene krvne sudove. Možda ste čuli da povišen pritisak u krvi nazivaju „tihi ubica“, jer on ne proizvodi nikakve simptome; zato je toliko važno da redovno proveravate svoj krvni pritisak.
Hronični visoki krvni pritisak povećava rizik od bolesti srca i s vremenom može ugroziti sposobnost krvi da dopre do mozga, bubrega, očiju i srca. Takođe postavlja prekomerno naprezanje Vašeg srca (koje mora još jače da potiskuje krv kroz celo Vaše telo) i arterija - izbočina (odnosno, aneurizma) može se pojaviti u oslabljenim arterijama, a ako pukne, može biti smrtonosna.
Krvni pritisak takođe može biti nizak, ali obično nije štetan ako ne osetite vrtoglavicu, mučninu, nesvesticu, jaku glavobolju, zbunjenost ili blagu nesvesticu - ako to ipak osećate, zatražite savet lekara jer se mogu javiti ozbiljnija stanja, poput endokrinih problema, nedostatak hranljivih sastojaka ili problemi sa lekovima.
ZAŠTO SE MENJA?
Vaš krvni pritisak se menja tokom dana - diže se i spušta, diže i spušta - jer njime upravlja Vaš cirkadijalni ritam. Polako se diže nekoliko sati pre nego što se probudite, vrhunac je u podnevnim satima, a najniži je dok spavate. Vaš krvni pritisak će se prilagođavati i na osnovu Vaših potreba za kiseonikom: ako je Vašem organizmu potrebno više kiseonika, kao kada vežbate ili varite hranu, lagano će se povećavati.
DOBRO OČITAJTE VREDNOSTI PRITISKA
Krvni pritisak je temperamentan - čak i mali faktor, poput žurbe da stignete na vreme na pregled, može izazvati netačno očitavanje, što može dovesti do toga da Vam lekar propiše jaču ili slabiju terapiju. Sledite ovaj savet kako biste obezbedili da vrednosti Vašeg pritiska budu što bolje očitane.
USPORITE: ako žurite na pregled kod lekara, to može povisiti krvni pritisak, što može da rezultira pogrešno očitanim vrednostima. Isplanirajte da stignete pre vremena kako biste mogli mirno da odsedite u čekaonici oko pet minuta, a zatim nemojte pričati dok Vam se meri pritisak; čak i mali razgovor može povećati vrednost sistoličkog pritiska za 10 do 15 mm Hg. Ako patite od sindroma „belog mantila“ - uznemireni ste u medicinskim uslovima – pričajte o tome, jer stres može dovesti do očitanih viših vrednosti, nego kada niste pod stresom.
ADEKVATNO SE PRIPREMITE: preskočite kafu sve dok ne obavite pregled jer kofein može privremeno da povisi krvni pritisak. I otiđite u toalet pre nego što uđete u sobu za pregled – puna bešika može da stimuliše hormon sličan adrenalinu koji često podiže krvni pritisak.
VODITE RAČUNA O POLOŽAJU SVOG TELA:
Sedite sa stopalima oslonjenim na pod - prekrštene noge ili stopala koja vise mogu povisiti sistoličku vrednost. Držite ruku u nivou srca, jer položaj ruke utiče na dijastolički pritisak (donja vrednost). Pitajte da li možete da sednete na stolicu umesto na sto za pregled kako biste držali ruku poduprtu na odgovarajućoj visini.
30 MINUTA
VEŽBANJE U TRAJANJU OD TRIDESET MINUTA DNEVNO MOŽE ZNAČAJNO DA SMANJI KRVNI PRITISAK, SMATRAJU STRUČNJACI IZ KLINIKE „MEJO“.
LEČITE KRVNI PRITISAK NA ADEKVATAN NAČIN
Bez obzira da li treba da spustite krvni pritisak ili da ga držite na nivou na kojem se nalazi, prave životne navike mogu podržavati zdrav nivo krvnog pritiska. Naravno da znate da ne treba da pušite, ali je takođe važno imati zdravu ishranu sa puno svežeg voća i povrća, integralnih žitarica, nemasnog mesa koje sadrži proteine, oraha i mahunarki - sva ova hrana sadrži određene hranljive sastojke koji podstiču niži krvni pritisak. Redovno vežbanje je takođe ključno; snižava krvni pritisak smanjujući krutost krvnih sudova. Bilo koja vrsta fizičke aktivnosti je dobra - hodanje, trčanje, plivanje, vožnja bicikle ili trening snage. I kontrolišite stres: ako ste neprestano namršteni, hormoni se neprestano izbacuju, što vremenom oštećuje arterije i može dovesti do drugih stanja koja povećavaju rizik od bolesti srca, kao što su dobijanje na težini i dijabetes tipa 2.
