Bela krvna zrnca stvaraju se u koštanoj srži i imaju ulogu u zaštiti organizma od infekcije, pri čemu svaka određena populacija leukocita (ima ih 5) ima posebnu funkciju, što se vidi u leukocitarnoj formuli koja se radi nezavisno od krvne slike...
Bez obzira na to da li se bojite igle ili vađenja krvi, odlazak u laboratoriju ipak je neophodan pri gotovo svakoj dijagnostici bolesti. Analize krvi jasno ukazuju na to da li je organizam zdrav, postoje li upalni procesi, neka bolest…
Kompletna krvna slika
Kompletna krvna slika je osnovna laboratorijska analiza krvi koja se radi zbog procene opšteg zdravstvenog stanja i otkrivanja različitih poremećaja poput anemija, infekcija, virusnih oboljenja, stanja uhranjenosti organizma i izloženosti otrovnim materijama. Ovom analizom krvi dobija se uvid u broj i kvalitet eritrocita, trombocita i leukocita.
ERITROCITI (Er)
Crvena krvna zrnca su krvne ćelije koje sadrže hemoglobin i učestvuju u prenosu kiseonika i ugljen-dioksida u organizmu.
Referentne vrednosti:
M 4,5-6,3 x 10 na 12/l
Ž 4,2-5,4 x 10 na 12/l
Povećan broj: dehidratacija, policitemija (retko oboljenje)
Smanjen broj: jedan od pokazatelja anemije zajedno sa hematokritom, hemoglobinom i eritrocitnim konstantama
LEUKOCITI (Le)
Bela krvna zrnca stvaraju se u koštanoj srži i imaju ulogu u zaštiti organizma od infekcije, pri čemu svaka određena populacija leukocita (ima ih 5) ima posebnu funkciju, što se vidi u leukocitarnoj formuli koja se radi nezavisno od krvne slike, a preporučuje se kao obavezna dopuna koja upotpunjava sliku o stanju organizma.
Referentne vrednosti: 4-10 x 10 na 9/l
Povećan broj: bakterijska infekcija
Smanjen broj: leukocitoza, virusno oboljenje, kod hemoterapije, primene nekih lekova
HEMOGLOBIN (Hb)
Hemoglobin je sastojak eritrocita i predstavlja proteinski kompleks koji prenosi kiseonik iz pluća u tkiva i ugljen-dioksid iz tkiva natrag u pluća.
Referentne vrednosti:
M 140-180 g/l
Ž 120-160 g /l
Smanjen broj: anemija (gleda se sa eritrocitima i hemoglobinom i gvožđem).
HEMATOKRIT (Htc)
Hematokrit predstavlja volumen eritrocita u jedinici pune krvi.
Referentne vrednosti:
M 0,40-0,50 L/l
Ž 0,35-0,48 L/l
Povećan broj: policitemija rubra vera (retka bolest čiji je uzrok nepoznat javlja se kod starijih osoba)
Smanjen broj: dehidratacija, anemija
TROMBOCITI (Tr)
Trombociti su krvne pločice koje imaju ulogu u hemostazi i zgrušavanju krvi.
Referentne vrednosti: 150-400 x 10 na 9/l
Povećan broj: tromboza (spontano zgrušavanje krvi)
Smanjen broj: autoimuna oboljenja, spontana tačkasta krvarenja, kod primene citostatika, posle transfuzije krvi
ERITROCITNE KONSTANTE
U okviru kompletne krvne slike rade se i takozvane eritocitne konstante koje daju informaciju o kvalitetu eritrocita.
MCV (mean cell volume) – veličina eritrocita
MCH (mean cell hemoglobin) – prosečna količina hemoglobina u eritrocitu
MCHC (mean cell hemoglobin concentration) – prosečna koncentracija hemoglobina u eritrocitu
RDW (red cell distribution width) – raspodela eritrocita po volumenu
TROMBOCITNE KONSTANTE
Trombocitne konstante daju informaciju o morfološkim osobinama trombocita, o njihovom volumenu, veličini.
MPV (mean platelet volume) – raspodela trombocita po volumenu
PDW (platelet distribution width) – prosečni volumen trombocita
SEDIMENTACIJA (SE)
Sedimantecija eritrocita ne ulazi direktno u sastav KKS, ali se preporučuje i uglavnom obavlja pri hematološkim pretragama jer ukazuje na moguće postojanje bolesti i prati se pri svim oboljenjima. Ova vrednost predstavlje brzinu kojom se eritrociti talože na dno uspravno postavljene epruvete. Normalna brzina SE isključuje postojanje bolesti, dok je ubrzana indikator za dalja ispitivanja.
Referentne vrednosti:
M (20-50 god.) 3-13 mm/h
M (više od 50 god.) 2-23 mm/h
Ž ( 20-50 god.) 4-24 mm/h
Ž (više od 50 god) 5-28 mm/h
Povećanje: u slučaju postojanja infekcije
Leukocitarna formula
Leukocitarna formula, odnosno diferencijalna krvna slika podrazumeva broj pojedinačnih grupa, tj. ćelija leukocita. Za dobru laboratorijsku analizu neophodno je uraditi i leukocitarnu formulu zajedno sa krvnom slikom. Postoje tri glavne vrste leukocita: granulociti (neutrofilni, bazofilni i eozinofilni), monociti i limfociti.
Neutrofilni granulociti
Neutrofilni granulociti zajedno sa monocitima čine osnovu odbrambenog sastava u organizmu.
Referentne vrednosti: 40 – 75%
Povećan broj (neutrofilija): bakterijske infekcije, traume, opekotine, upale, infarkt. Značajno su povišeni kod leukemije i proširenih malignih bolesti.
Smanjen broj (neutropenija): virusne infekcije, bruceloza, tuberkuloza, reumatoidni artritis, poremećaji koštane srži, manjak vitamina B12.
Limfociti
Limfociti proizvode antitela i učestvuju u odbrani od virusa.
Referentne vrednosti: 20-45%
Povećan broj (limfocitoza): virusne infekcije (Epstein barr virus, citomegalovirus, rubeola), toksoplazmoza, bruceloza
Smanjen broj (limfopenija): kod lečenja kortikosteroidima, infiltracija koštane srži, AIDS, kod primenjivanja radioterapije i hemoterapije.
Eozinofilni granulociti
Eozinofilni granulociti učestvuju u odbrani od alergijskih agenasa i parazitarnih infekcija.
Referentne vrednosti: 2-4%
Povećan broj (eozinofilija): astma, alergije, urtikarija, ekcemi, zračenje, kod oporavka od infekcije. Eozinofilija-mijalgija je sindrom koji se sastoji od bolova u mišićima i zglobovima, povišene temperature, osipa po koži, oticanja ruku i intenzivne eozinofilije.
Monociti
Monociti su najkrupnije ćelije krvi i glavna funkcija im je fagocitoza (deluju kao “usisivači” izumrlih ćelija)
Referentne vrednosti: 2-10%
Povećan broj (monocitoza): akutne i hronične infekcije, maligne bolesti.
Bazofilni granulociti
Bazofilni granulociti su najmanje zastupljena populacija leukocita i učestvuju u alergijskom odgovoru organizma.
Referentne vrednosti: 0-1%
Povećan broj (bazofilija): virusne infekcije, urtikarija, miksedemi, nakon hemolize i odstranjenja slezine.
Referentne vrednosti se odnose na odrasle osobe.
