Najčešći uzročnik je E.coli, čak u 80% slučajeva. E.coli je prirodni stanovnik crevne mikroflore, ali kad dođe do mokraćnog sistema, množi se i izaziva upalne promene. Od ostalih bakterija spomenimo još i Klebsiellu, Proteus mirabilis te Enterococcus
Upale mokraćnih puteva učestale su i neugodne, no pravovremenim postavljanjem dijagnoze se brzo i učinkovito rešavanju.
Upale mokraćnih puteva su najčešće infekcije (uz infekcije disajnih puteva) i najčešći razlog prepisivanja antibiotika. Većina upala mokraćnih puteva uzrokovana je bakterijama, a označava invaziju mikroorganizama u tkivo bilo kojeg dela mokraćnog sistema.
Sam ulazak mikroorganizama u mokraćni mehur ne znači i bolest, jer ako je mokrenje normalno, bakterije se mogu izlučiti mokraćom. Ako nema redovnog pražnjenja mehura, bakterije se razmnožavaju i to lako dovede do upale (cistitisa).
Zašto žene?
Od uroinfekcija pate i muškarci i žene, ali žene češće jer je kod njih mokraćna cev kratka, ravna i široka, čime je olakšan prolaz bakterijama do mokraćnog mjehura. Otvor ženske mokraćne cevi je u blizini otvora vagine i debelog creva, pa je stoga izložen većem broju mikroorganizama. Iz istog razloga i kod dece češće obolijevaju devojčice. Ako se ne leči, bakterijska se upala širi iz mokraćne cevi u mjehur te dalje mokraćovodima do bubrega. Tada nastaju komplikacije koje se teže leče, tako da je važno na vreme reagovati i početi lečenje.
Uzročnici urinarne infekcije
Najčešći uzročnik je E.coli, čak u 80% slučajeva. E.coli je prirodni stanovnik crevne mikroflore, ali kad dođe do mokraćnog sistema, množi se i izaziva upalne promene. Od ostalih bakterija spomenimo još i Klebsiellu, Proteus mirabilis te Enterococcus.
Ostali uzroci:
- menopauza – žene u menopauzi doživljavaju hormonalne promene koje uzrokuju promene na koži, suvoću sluznice te utiču i na stanje sluznice mokraćne cijevi. Zbog toga su kod žena u toj životnoj dobi česte uroinfekcije i sklone su recidivima.
- polni odnosi – ponekad kod žena i pri polnom odnosu može doći do unosa bakterije, uzročnika uroinfekcija, u mokraćnu cev. Zato je bitno uzimati dovoljnu količinu vode, najbolje je dve čaše pre i posle odnosa. Preporučuje se mokrenje odmah nakon odnosa i upotreba prezervativa.
- neodgovarajuća higijena – osetljivost urinarnog sistema na infekcije može biti povećana upotrebom lužnatih sapuna ili kupki koje mogu iritirati mokraćnu cev te poticati upalu i bakterijsku infekciju. Stoga se preporučuje održavanje higijene sredstvima namenjenim samo za intimnu negu, koja imaju prilagođen pH koji odgovara sluznici intimnog područja. Pravilno brisanje urogenitalnog područja može sprečiti prenos bakterija iz rektalnog područja.
- dijabetes – osobe koje boluju od dijabetesa imaju veći broj upala zbog promenjenog imunološkog sistema te je bitno da se pridržavaju pravila zdravog života koja mogu pomoći u prevenciji uroinfekcija.
Simptomi uroinfekcije
- česta potreba za mokrenjem
- mali volumen mokraće
- bolno mokrenje
- osećaj peckanja i pritiska
- noćno mokrenje
- mokraća zna imati neugodan miris
- moguća je promjena boje mokraće
- povišena telesna temperatura.
Kod male dece simptomi su malo drukčiji, često su opšti i nespecifični. Kod dece često se javlja klonulost, bezvoljnost, odbijaju hranu i piće. Ove simptome često prati visoka temperatura, a mokraća ima neugodan miris.
Prevencija
- za poboljšanje zdravstvenog stanja potrebno je vežbati učestalo mokrenje, svaka 2-4 sata
- na dan je potrebno uzimati najmanje osam čaša vode
- poželjno je izbegavati usku odjeću na donjem delu tela i sintetičko donje rublje jer je ono pogodno za razvoj bakterija
- preporučuje se koristiti preparate od brusnice i vitamin C
- konzumiranje ananasa takođe ima povoljan učinak na sprečavanje ili lakše lečenje uroinfekcija
Lečenje uroinfekcija
Dovoljno je samo nekoliko sati da se bakterije razmnože te se javlja upala. Lečenje treba početi u što kraćem roku od pojave prvih simptoma. Kod upala se bakterije zadržavaju u mokraćnom sistemu, te je potrebno što pre početi ispiranje mokraćnog sistema, odnosno što pre u potpunosti eliminisati bakterije – uzročnike upale.
Lečenje se najčešće sprovodi antibioticima (isključivo po preporuci lekara), ali mogu pomoći i biljni preparati koji se mogu nabavti i u apotekama u slobodnoj prodaji. Pre nego što vam lekar prepiše lek, urin se šalje na laboratorijsku pretragu i/ili urinokulturu. Jako je bitno uzorak mokraće uzeti pravilno zbog moguće kontaminacije uzorka. Kod male dece je to veći problem. Za skupljanje urina koriste se sterilne vrećice koje se lepe na kožu splovila nakon pranja, što je vrlo važno da uzorak bude čist. Kod veće dece i odraslih uzima se uzorak mokraće dobiven srednjim mlazom.
Kod svih uroinfekcija, bez obzira na uzrok, potrebno je pridržavati se lekarskih uputstava za primenu leka jer jedino tako se možete izlečiti. To se prvenstveno odnosi na terapiju antibioticima koju morate sprovesti do kraja. Terapija antibioticima najčešće traje 3-7 dana; dužinu lečenja određuje lekar. Simptomi se mogu povući za dan-dva, ali bakterije ostaju u urinu te se mogu ponovno razmnožiti. Zbog toga je neophodno da se popije cela doza antibiotika. U protivnom doći će do rezistencije mikroorganizma na antibiotik. Pravilnom primenom leka koji je propisao lekar i promenom životnih navika možemo izlečiti bilo koji oblik uroinfekcije.
Bitno je uz antibiotik pridržavati se nekih pravila:
- piti dosta tečnosti,
- snižavati temperaturu,
- mirovati i
- redovno mokriti
