Seksualnost je potencijalno anarhična sila i utešno je verovati da je barem jedna polovina društva, ženska polovina, barem komparativno civilizovanija kada je reč o seksu. Teši uverenje da žene genetički služe kao stabilizujući faktor...
Mnogi veruju da su muškarci biološki predodređeni da stvaraju potomstvo sa što je moguće više žena, a da žene teže monogamiji.
Međutim, pisac koji je istraživao žensku seksualnost kaže da su žene podjednako sklone promiskuitetu koliko i muškarci.
Danijel Bergner iz Bruklina kaže da je ideja o tome da su žene biološki programirane za monogamiju samo "mit" koji predugo opstaje.
On je napisao knjigu o tome pod nazivom "Šta žene žele: Naučne avanture o ženskoj požudi".
On raskrinkava niz mitova svojim istraživanjem naučnih studija koje zaključuju da žene manje žele seks od muškaraca, ređe gledaju pornografiju i požudu zasnivaju na emocionalnoj intimnosti.
Zapravo, Bergner kaže da su istraživanja pokazala da su žene podjednako "životinje" kao i muškarci kada je reč o seksu i da su njihove želje zapravo mnogo manje predvidljive nego što se to misli.
On je proučavao studiju naučnice Meredit Šivers, koja je pokušavala da otkrije šta zaista uzbuđuje žene.
Ona je smestina niz posebnih instrumenata na intimne delove tela svojih ispitanica, a zatim im prikazala seriju slika kako bi pratila koje od njih ih uzbuđuju.
"Rezultati su otkrili da žene mogu uzbuditi razne fotografije. Strejt žene mogu se uzbuditi gledajući drugu nagu ženu dok vežba, lezbijka se može uzbuditi ako vidi muški gej porno film, pa čak i gledajući majmune dok imaju seks", kaže Bergner.
On, međutim, dodaje da mnoge žene ne žele da priznaju šta ih to uzbuđuje.
"Instrumenti su pokazivali mnogo uzbuđenja u trenucima kad su žene govorile Šiversovoj da se uopšte nisu uzbudile", kaže on.
Bergner smatra da je reč o potiskivanju seksualne želje, koje se ženama nameće "eonima".
Mnoge druge studije su pokazale da žene ne žele ili se plaše da kažu istinu o tome šta ih uzbuđuje.
Često ne daju ni iskrene odgovore o tome koliko partnera su imale i da li gledaju pornografiju, a otvorene su tek kada im se obeća da će odgovori biti anonimni.
"Seksualnost je potencijalno anarhična sila i utešno je verovati da je barem jedna polovina društva, ženska polovina, barem komparativno civilizovanija kada je reč o seksu. Teši uverenje da žene genetički služe kao stabilizujući faktor", kaže Bergner.
Međutim, on je otkrio da je ženska seksualnost čak mnogo interesantnija od muške.
Ono što je uzbuđivalo muškarce u testovima nije bilo ni izbliza tako nepredvidljivo kao u slučaju žena. Štaviše, analize očitavanja instrumenata bile su "dosadne".
Ipak, Bergner u svojoj knjizi ne daje odgovor na pitanje šta žene žele i skromno priznaje da je njegovo znanje ograničeno.
"Ne želim da naslovom knjige impliciram da imam odgovor ili da jedan odgovor uopšte postoji. To bi bilo arogantno i glupo. Ljudi su suviše složena stvorenja da se za njihovo ponašanje pronalazi samo jedan uzrok", rekao je on.
