No iako mnogi parovi doista ne spavaju zajedno, ne usude se to javno i priznati. Boje se da bi ih okolina mogla stigmatizirati, a na njihovu vezu gledati kao na neuspešnu ili možda posumnjati da tu nema intimnih nežnosti...
Glasno hrkanje, notifikacije s pametnog telefona, nemirni partner... puno je razloga zašto se sve više ljubavnih parova odlučuje na odvojene krevete
Mnogi od nas su u sretnim ljubavnim vezama. No prezauzeti životnim obvezama imamo sve manje vremena za zajedničke trenutke s partnerom.
Tako, naprimer, ručamo zajedno samo vikendom, a slobodne aktivnosti tokom radne nedelje provodimo odvojeno – jedno skuplja klince po vrtićima, dok drugo za to vreme ide na čas joge ili na klopu sa prijateljima… Bračni krevet na kraju dana ostaje jedino pravo mesto stvarnog okupljanja u životu para.
On jedini pruža intimni dodir s voljenom osobom i potvrdu da vas u životu neko voli i čini sigurnijima. Pa ipak, iako nam je krevet poslednje zajedničko utočište, mnogi parovi sve više žele spavati u odvojenim krevetima.
Neusklađene preferencije partnera (poput drugačijih ritmova spavanja ili temperature kreveta), mogu takođe poremetiti skladne odnose u vezi i narušiti miran san.
Daj mi da se naspavam!
Zašto je tako? Nedavno istraživanje američke fondacije National Sleep Foundation otkrilo je da čak jedna četvrtina američkih parova spava odvojeno. Slični podaci dobiveni su i u drugim istraživanjima sprovedenima u Engleskoj i Japanu pa nema razloga ne verovati da i kod nas vlada slična statistika.
Možda ćete se začuditi, ali razloga za ovu praksu ima napretek. Nekoga na to prisile zdravstveni razlozi – glasna apneja partnera ili sindrom njegovih nemirnih nogu. Druge u zaseban krevet oteraju loše navike partnera: glasno hrkanje, stalno potezanje jorgana, neprestano tipkanje po mobitelu ili gledanje omiljenih TV serija… Neusklađene preferencije partnera (poput drugačijih ritmova spavanja ili temperature kreveta), mogu takođe poremetiti skladne odnose u vezi i narušiti miran san.
No iako mnogi parovi doista ne spavaju zajedno, ne usude se to javno i priznati. Boje se da bi ih okolina mogla stigmatizirati, a na njihovu vezu gledati kao na neuspešnu ili možda posumnjati da tu nema intimnih nežnosti.
Primeri slavnih osoba
Na sreću, mnoštvo je slavnih parova u poslednje vrijeme priznalo da spava u odvojenih krevetima te je svojim primerom pokazalo da je to posve normalna stvar. Tom Cruise i Katie Holmes, Tim Burton i Helena Bonham Carter samo su neki od parova koji su dokazali da zasebni kreveti ne moraju značiti i nepostojanje ljubavi ili razumevanja. Stariji primer, pak, Miroslava Krleže i njegove ljubljene Bele, može još jednom potvrditi kako je Krleža i na tom planu bio ispred svog vremena.
Primeri slavnih potaknuli su i širu debatu među seksolozima i psiholozima o tome što je ispravno činiti kada vaš partner postane uzrok vaše nesanice. Treba li se odlučiti na spavanje u zasebnom krevetu ili ustrajati s partnerom na zajedničkom rešenju?
Opcija 1: deliti krevet po svaku cenu
Idealnog izlaza nema. I svaki bi se par trebao odlučiti na opciju koja mu najviše odgovara. Tako američki psihijatar Paul C. Rosenblatt preporučuje opciju „šeranja“ kreveta, odnosno ustrajanja na zajedničkom spavanju. Prema istraživanju kojeg je sproveo na 42 para zaključio je da to pridonosi boljem zdravlju partnera. Grčevi, hipoglikemija i drugi nenadani zdravstveni problemi teško bi se mogli primetiti ako uz vas ne leži partner.
Na svakom je pojedinačnom paru da pronađe vlastito idealno rešenje po pitanju nedostatka sna
Uz to, spavanje u blizini jedno drugog pozitivno utiče na frekvenciju polnih odnosa jer je partner uvek na dohvat ruke. A primećeni su i pozitivni psihološki učinci: deljenje kreveta partnerima donosi spasonosni osećaj sigurnosti od spoljnih opasnosti. Za dobar odnos u krevetu potrebno je samo poboljšati manire, ističe profesor Rosenblatt, i uspeh je zajamčen.
Opcija 2: svako u svoj krevet
S njim se ne slaže seksolog David Bennett, autor brojnih uspešnih self-help knjiga, koji napominje da se prosečni ljubavni par budi čak šest puta tokom noći te je izložen većoj opasnosti da „oboli“ od nedostatka sna, što na kraju vodi depresiji ili gojaznosti, te drugim psihofizičkim problemima. Seksologinja Miyoko Rifkin, pak, potiče parove na odvojeno spavanje jer nas ono oslobađa od svakodnevne „prisile na seks“ te nam daje slobodu za kvalitetnije intimne odnose! Uglavnom argumenti ovog tabora idu u smeru afirmacije „osobnih trenutaka“ pojedinaca koji, ako su ispunjeni zadovoljstvom, pridonose boljitku veze. Pritom nisu na odmet ni saveti stručnjaka za povećanje seksualne želje.
S kreveta je pala aureola
Kako bilo, vremena i običaji se menjaju, a prećutne „institucije“ poput zajedničkog kreveta gube svoju nekadašnju svetost. Na svakom je pojedinačnom paru da pronađe vlastito idealno rešenje po pitanju nedostatka sna. Dilemu zaključujemo rečima Brucea Feilera, novinara The New Yorkera, koji kaže: izgleda da je došlo vreme da dobro poznatu krilaticu ‘dok nas smrt ne rastavi’ zamenimo za bolju i savremeniju, a ta je ‘dok nas hrkanje i nesanica ne razdvoje’.
