Prevencija zahteva osluškivanje sopstvenog tela i izbegavanje naglih i drastičnih povećanja u ponavljanju određenih vežbi. Ne vežbajte do tačke iscrpljenosti, a ako primećujete da nemate snage nešto da uradite, tu se i zaustavite...
Njegovi ljubitelji će vam reći da je krosfit zabavan način da postignete idealnu kondiciju i savršene mišiće, dok će kritičari primetiti da je brz put do povrede.
Krosfit je vrsta treninga koji je mešavina dizanja tegova, gimnastike i kardio aktivnosti poput preskakanja konopca u kratkim intenzivnim kombinacijama koje se menjaju svakodnevno.
Tipična dnevna rutina sastoji se od trčanja na 400 metara, zatim dizanja tegova u 20 ponavljanja i 20 zgibova, a zatim se sve to ponavlja još dva puta.
Učesnici imaju 20 minuta da završe što je moguće više sledeće "zadatke": 10 sklekova, 20 zgibova i 30 iskoraka s tegovima.
Osim faktora intenziteta, ono što krosfit razlikuje od drugih vrsta vežbanja je njegov naglasak na pokretima – savijanje i čučnjevi, na primer – i od kojih možete imati mnogo koristi.
Umesto da priprema ljude da postanu veoma dobri u nekoliko vrsta vežbi, krosfit ima za cilj da ljude priprema za fizičke izazove svakodnevice.
Intenzitet vežbanja i njegova filozofija koja podstiče učesnike da sebe teraju do krajnjih granica, dao je krosfitu reputaciju ekstremne rekreacije, kaže Erik Robertson, fizikalni terapeut iz Denvera.
"Ljudi se često žale na povrede koje su zadobili na krosfit treninzima. Pokazuju mi ruke ’iskidane’ od dizanja tegova, kao neki orden. Povrćanje izazvano prevelikim naporom je toliko učestalo da je gotovo sasvim normalno".
Jedna je stvar da sebe terate da date svoj maksimum, a druga da naterate telo da se usprotivi onom što radite, dodaje Robertson.
On se seća mladog fizikalnog terapeuta koji je dobio ozbiljne otoke na rukama, nakon što je sebe terao na stotine sklekova i otišao predaleko na jednom od treninga krosfita.
Treninzi snage imaju za cilj da povećaju snagu mišića stvarajući mikroskopska oštećenja umišićnim vlaknima, koja telo zatim popravlja, čineći ih jačim.
Međutim, iako je takva vrsta mikrooštećenja poželjna, u slučaju prevelikog napora, može doći do prekomernog lučenja mioglobina, proteina koji opterećuje bubrege i može dovesti do njihovog otkazivanja.
Simptomi takozvane rabdomiolize, odnosno razaranja mišića usled takvih napora, se ne javljaju pre nego što je šteta već nastala.
Prevencija zahteva osluškivanje sopstvenog tela i izbegavanje naglih i drastičnih povećanja u ponavljanju određenih vežbi.
"Ne vežbajte do tačke iscrpljenosti, a ako primećujete da nemate snage nešto da uradite, tu se i zaustavite", kaže Robertson.
On dodaje da je važno odvojiti vreme, kako bi se uvežbale pravilne tehnike, jer mnoge vežbe u krosfitu nisu poznate "običnim" korisnicima teretane.
Inače, vežbe velikog intenziteta su odličan način postizanja kondicije, ali tek ako puštate vaše telo da se potpuno oporavi.
Studije su pokazale da konstantno naporno vežbanje ne vodi optimalnim rezultatima, nego padu energije i slabijim performansama, jer organizam ne stiže da isceli sva mikrooštećenja.
Robertson savetuje one koji žele da se bave krosfitom da pre odlaska na grupni trening, nekoliko časova odvoje za individualno vežbanje sa dobro obučenim trenerom koji brine o pravilnom izvođenju vežbi i bezbednosti.
