Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija...
Još od antičkih vremena poznata je neraskidiva veza između duše i tela. Sokrat je pisao da se telo ne može izlečiti ukoliko se ne leči duša. Psihosomatska medicina se bavi proučavanjem ovih veza, uticaja naših emocija, stresa i drugih psiholoških faktora na pojavu i tok telesnih bolesti.
Tokom telesnih bolesti javljaju se i različite emocionalne reakcije koje u značajnoj meri utiču na tok i ishod telesne bolesti, što takođe proučavaju stručnjaci koji se bave psihosomatikom. Stres, kako akutni tako i hronični, u velikoj meri doprinosi nastanku telesnih bolesti.
Aleksanderovih svetih sedam
Svima su poznate priče da je neko dobio infarkt posle stresa na poslu, šećernu bolest posle ozbiljne svađe, gubitka bliskog člana porodice ili je došlo do oboljenja štitne žlezde posle preseljenja, odlaska od kuće i sl. U svojoj okolini takođe često imamo prilike da čujemo da nekom poraste arterijski pritisak kad se iznervira, proradi mu čir, ili ga zaboli stomak. Pioniri psihosomatske medicine su u psihosomatske bolesti ubrajali "Aleksanderovih svetih sedam" bolesti - hipertenziju (visok pritisak), šećernu bolest, oboljenja štitne žlezde, bronhijalnu astmu, čir, reumatoidni artritis, dermatitis, dok se u današnje vreme, uz sva nova dostignuća, psihosomatskim bolestima mogu smatrati skoro sve bolesti. Od brojnih kardiovaskularnih (infarkt, visok pritisak) preko gastroenteroloških (čir, kolitis), endokrinih (šećerna bolest, oboljenje štitne žlezde), do onkoloških (karcinom) i autoimunih bolesti.
Ispoljavanje stresa
Stres ima vrlo značajnu ulogu u nastanku ovih oboljenja, a takođe i samo oboljevanje može biti stresogeni događaj za osobu što povlači niz emocionalnih reakcija, kada je potrebno pomoći pacijentu da ih razreši i umanji negativan uticaj emocija na tok i ishod telesne bolesti. Kada se osoba nalazi u stresnoj situaciji, kada nije u stanju da psihološki obradi neprijatne emocije dolazi do somatizacije odnosno ispoljavanja emocija putem tela. Osoba ima neke od sledećih telesnih simptoma kao npr. lupa im srce, imaju osećaj nedostatka vazduha, pritiska u grudima, osećaju smetnje pri gutanju, znoje se , suše im se usta, imaju bolove u stomaku, mučninu, povraćaju, nadimaju se, javlja se osećaj trnjenja ekstremiteta. Zbog ovih simptoma sumnjaju da imaju neku telesnu bolest, obilaze brojne lekare koji pregledom utvrđuju da su ovi pacijenti telesno zdravi. Kada pacijentu saopšte da mu "nije ništa" pacijent je zbunjen, on ima telesne simptome, a zdrav je.
Psihijatar – najbolja pomoć
Često prođe od 3-5 godina dok ovi pacijenti ne stignu do psihijatra. Ponekad se pacijent i na početku ispitivanja uputi psihijatru od strane telesnog doktora, međutim pacijent odbija psihijatrijsko lečenje jer mu je teško da poveže negativne emocije, reakcije na stresogene i frustrativne situacije sa telesnim simptomima koje on oseća, i koji nisu pod njegovom voljnom kontrolom. Ovi simptomi su izraz pacijentove emocionalne patnje i ukazuju da reakcije na stresogene događaje nisu adekvatno razrešene.
Pomoć psihijatra pacijentima sa psihosomatskim poremećajima je dragocena, on će pomoći da se povežu psihičko stanje i telesne smetnje ili bolest, a time u značajnoj meri pomogne i psihološki i telesni oporavak. Lečenje se sastoji u primeni medikamenata i različitih psihoterapijskih tehnika. Psihosomatičari se zalažu za holistički pristup tj. sagledavanje celog čoveka u jedinstvu duše i tela.
