Postporođajna tuga, poznatija pod imenom bebi bluz, javlja se otprilike u prvim danima nakon porođaja i traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Najčešće se manifestuje kao emotivna preosetljivost, povećana razdražljivost...
Rođenje deteta je jedan od najradosnijih događaja u životu većine roditelja. Nakon dugog perioda iščekivanja i brige hoće li trudnoća i porođaj proteći kako treba, dolazak prinove u porodicu je uzbudljiv, lep i čaroban trenutak.
Prvi dani "druženja" sa novim članom porodice protiču u privikavanju na nove okolnosti i nov ritam života, odnosno u prilagođavanju i podređivanju života potrebama bebe. U tom periodu, početni entuzijazam i euforija vrlo često ustupaju mesto umoru, iscrpljenosti i nervozi, a ponekad su praćeni anksioznošću, emotivnom preosetljivošću, tugom, čak i plačem, naizgled bezrazložnim.
Između prirodne reakcije i psihoze
Ovakvo stanje duha i emocija kod novopečenih mama, stručnjaci nazivaju bebi bluz (baby blues). Sudeći prema najnovijim istraživanjima, od njega pati više od 80 odsto žena. Moglo bi se reći da je u pitanju sasvim prirodna reakcija na novonastale okolnosti, pa ga ne bi trebalo svrstavati među bolesti.
Ozbiljnija i dugotrajna postporođajna depresija se javlja u manjem broju slučajeva, a po simptomima je vrlo slična pravoj depresiji. Zahteva bezrezervnu podršku najble okoline i savetovanje sa psihologom ili terapeutom. U malom broju slučajeva može da se javi i postporođajna psihoza, koja zahteva obavezan nadzor stručnih lica. Manifestuje se veoma burno - uz sumanute misli i halucinacije, kao i izraženu opasnost od samopovređivanja ili povređivanja bebe ili osobe iz okruženja, pa je veoma važno da se takva osoba hitno odvede kod lekara.
Neophodna je podrška okoline
Postporođajna tuga, poznatija pod imenom bebi bluz, javlja se otprilike u prvim danima nakon porođaja i traje od nekoliko dana do nekoliko nedelja. Najčešće se manifestuje kao emotivna preosetljivost, povećana razdražljivost, nagle promene raspoloženja, plačljivost i preterana brižnost. Kod nekih mama, emocije su prilično zbrkane, a oscilacije osećanja velike - osećanje sreće i radosti se odjednom pretvara u tugu.
Veliki uticaj na ovo stanje mogu da imaju nagle i burne hormonalne promene nakon porođaja, neispavanost i fizička iscrpljenost, odnosno prilagođavanje bebinom ritmu hranjenja i spavanja. Iako možda deluje ozbiljno, ovakvo stanje ne traje dugo, a uz emotivnu podršku najbliže okoline i više odmaranja veoma brzo prolazi samo od sebe.
Prepoznajte simptome na vreme
Postpartum depresija (ili, skraćeno, PPD) može da se javi u prvim nedeljama i mesecima nakon porođaja i da traje do godinu dana, a u pojedinim slučajevima i duže. Karakteriše se izraženom tugom, osećanjem beznađa, nedostatkom samopoštovanja, preteranim strahovima, bezvoljnošću, poremećajem apetita i sna, nedostatkom energije... Žene koje pate od ovog poremećaja imaju osećaj da se ne staraju na adekvatan način o svom detetu, da nisu dovoljno dobre majke. Često se javljaju nagle promene raspoloženja, praćene izlivima besa i agresivnosti usmerene ka partneru ili okolini.
Veoma je važno da se na vreme prepoznaju navedeni simptomi i o njima otvoreno razgovara sa partnerom, porodicom, prijateljicama, a u ozbiljnijim slučajevima da se potraži savet od psihologa ili psihoanalitičara. Mame koje pate od depresije, povlače se u sebe i često se stide ovakvih osećanja. Tim pre je značajan otvoren razgovor sa osobama od poverenja.
Postoje brojni uzroci koji mogu da dovedu do postporođajne depresije - poput stresnih životnih okolnosti, prethodnog životnog iskustva, nasledne sklonosti ka depresiji, kao i nedostatka ili izostanka porodične pomoći i podrške. Stručnjaci su po ovom mišljenju podeljeni. Jedni «okrivljuju» nagle hormonalne promene u telu, dok drugi naglašavaju značaj porodičnih i društvenih okolnosti, uz argument da i izvestan broj novopečenih očeva može da pati od ovakvog oblika depresije.
Šta možete da učinite za sebe?
● U trudnoći se savetuje zdrava ishrana - koja, između ostalog, podrazumeva konzumiranje namirnica bogatih prirodnim vitaminima, kao i omega-3 i omega-6 masnim kiselinama. Zapravo, zdrava i izbalansirana ishrana je blagorodna za svakog, pa bi i nakon porođaja trebalo da je praktikujete, pogotovo ako dojite.
● Pošto su nedovoljna ispavanost i fizička iscrpljenost faktori koji doprinose depresiji - spavajte što više. Ako je moguće, kad god beba spava, spavajte i vi. Za obavljanje kućnih poslova potražite pomoć partnera, članova porodice ili prijateljice. U prvim nedeljama i mesecima je veoma važno da budete što odmorniji.
● Ne zahtevajte od sebe nemoguće. U prvim nedeljama je teško uskladiti sve obaveze, pa nemojte sebi prebacivati ako kuća nije blistava i sve pod kontrolom. Postavljanje manjih ciljeva i njihovo uspešno rešavanje može doprineti da se bolje osećate. Uostalom, kroz razmenu iskustava sa drugim mamama, uvidećete da se manje-više suočavaju sa istim problemima.
● Pronađite vremena za sebe. Odlazak sa prijateljicama na kafu ili u kupovinu, kod frizera, u kozmetički salon... svakako će pomoći da se osećate bolje.
